Na diskusiji "Srbija, U iščekivanju boljeg života", u organizaciji Evropskog fonda za Balkan i Medim Gallupa, predstavljeni su rezultati istraživanja sprovedenog u sedam zemalja Zapadnog Balkana u septembru i oktobru ove godine.

Građanima su postavljana pitanja o zadovoljstvu životom i razvoju njihove zemlje, odnosu prema EU, poverenju u institucije u regionu, borbi protiv korupcije i Kosovu, stabilnosti regiona i Haškom sudu.

Istraživač Andžej Pirka rekao je, predstavljajući rezultate ankete, da je većina građana zemalja u regionu zadovoljna životom u svojim zemljama, ali da gaji mali optimizam prema budućnosti.

Pirka je izjavio da su najmlađe države Balkana, Crna Gora i Kosovo, bile jedine u kojima je većina anketiranih, 62 odsto na Kosovu i 59 odsto u Crnoj Gori, navela optimizam u pogledu budućnosti, što je Pirka pripisao oduševljenju zbog stečene nezavisnosti, nazvavši ih zemljama koje su još na medenom mesecu.

Kada se radi o građanima Srbije, oni su, po rečima direktorke Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai Horvat, iako generalno nezadovoljni životom, 42 odsto, fokusirani na budućnost i na članstvo u EU. Istraživanje je pokazalo i da građani misle da je za popravljanje situacije neophodna odlučnija borba protiv korupcije, uspostavljanje slobodne trgovinske razmene i omogućavanje slobodnog kretanja ljudi.

Ispitivanje je pokazalo i da većina nije zadovoljna funkcionisanjem državnih institucija u svojim zemljama.

U skoro svim zemljama institucija koja uliva najviše poverenja je crkva.

Hedvig Morvai Horvat je rekla da političari u Srbiji imaju veliku odgovornost da učine neophodne korake kako bi građani sledeće godine osetili konkretnu korist od približavanja Srbije EU. "Pored toga, svi moraju da shvate da je regionalna saradnja uslov za dalje napredovanje Srbije i da su dobrosusedski odnosi jedan od važnih ciljeva", navela je ona.

To misli i većina ispitanika iz svih zapadnobalkanskih zemalja, koji su rekli da bi trebalo uspostaviti čvršće veze između zemalja u regionu i da bi trebalo povećati mobilnost kretanja ljudi, robe i kapitala.

Istraživanje je pokazalo da u Srbiji rastu napetosti u odnosima sa zemljama u susedstvu, pre svega s Hrvatskom i Albanijom, odnosno građani ih posmatraju s više animoziteta nego pre dve godine. Ali, ipak, jasna većina u svim zemljama smatra da će region biti miran u budućnosti. Oko 61 odsto građana Srbije veruje da njihova zemlja nikad neće priznati Kosovo, a 17 odsto Srba na Kosovu smatra da će u budućnosti biti moguć miran život s kosovskim Albancima.