Kod suseda je situacija nešto drugačija, pa bi 89 odsto Albanaca kazalo „da“ na referendumu za priključenje Uniji, ako bi se on u nedelju održao, 88 odsto Kosovara i 39 odsto Hrvata, pokazuju rezultati istraživanja.

Za 75 odsto Srba priključenje Uniji znači veće prisustvo domaće ekonomije na evropskom tržištu, dok 71 odsto smatra da bi to doprinelo razvoju domaće privrede. Istovremeno, čak 72 odsto građana Srbije smatra da razvoj zemlje ide u lošem pravcu, dok najveći broj (44 odsto) rad Vlade ocenjuje kao vrlo slab. Građani najviše poverenja imaju u crkvu, čak 66 odsto njih, u vojsku, policiju i predsednika, dok pre nego u političke stranke, građani imaju poverenja i u NATO, prokomentarisala je izvršna direktorka Balkan Monitora Hedvig Morval Horvat.

Prema istom istraživanju, najveća prepreka regionalnoj saradnji su ratovi koji su vođeni između zemalja, te političari u istim tim državama. Građani smatraju da bi zaustavljanje korupcije, omogućavanje slobode kretanja unutar regiona, te mogućnost slobodnog poslovanja preduzeća iz regiona najviše doprineli razvoju i očuvanju mira u regionu.

Milica Delević, direktorka Vladine kancelarije za evropske integracije kazala je tokom diskusije povodom rezultata istraživanja da se u ovom momentu ne može precizirati nijedan datum ulaska Srbije u Uniju, te da integracija najviše zavisi od brzine kojom se rešavaju domaći problemi. „Ispostavilo se da se mnogo zanimljivije i vatrenije boriti protiv diktatora nego prolaziti kroz dosadan proces tranzicije“, kazala je ona.

Na pitanje koliko poslednji izveštaj Državne revizorske institucije pokazuje zaostatak domaćih u odnosu na evropske integracije, Delević je kazala kako se ne radi o sudaru sa evropskim vrednostima. „Činjenica je da je DRI radila nezavisno, a dokaz toga je objavljivanje ovakvog izveštaja i suočavanje sa problemima, što Unija i očekuje. Verujem da će se dogodine u Izveštaju Evrospke komisije prvi put notirati postojanje DRI, a očekujem i mnogo odgovorniji rad domaćih institucija jer svako može da pogleda i prokomentariše izveštaj DRI“, kazala je ona.

Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju prokomentarisao je tokom diskusije kako građani zemalja koji su bliži Uniji pokazuju veću skepticizam, dok su oni „najudaljeniji“ istovremeno i najoptimističniji, kakav je slučaj Hrvatske i Albanije. „Nakon vizne liberalizacije i moguće kandidature kroz koju nedelju, više nema sumnje da sad Srbija ima jasne smernice da se kreće ka EU. Ne treba zaboraviti saradnju sa Hagom, ali najviše posla treba da uradimo na reformama, uspostavljanju vladavine prava recimo gde nam je EU samo štap na koji se oslanjamo“, kazao je on.

Vejvoda i Vladimir Todorić, direktor Pravnog foruma saglasni su da zemlje u paketu češće ulaze u EU, što će biti slučaj sa Srbijom i zemljama regiona. Obojica smatraju da je geostrateški položaj Srbije u regionu i njen uticaj na stabilnost važniji faktor približavanja EU nego formalno ispunjavanje svh kriterijuma koji se pred zemlju postavljaju.