Gde je kriza sakrila pare?

Autor: Ivana Pavlović

Foto: Branislav Ješić

“Gde naći novac?”, pitanje je koje menadžeri srpskih kompanija ovih dana ponavljaju kao roboti. Verovatno je u rangu sa “da li postoji Bog”? i “ima li života posle smrti?”, jer, ne samo da je teško reći ko to danas može i želi da investira u srpsku privredu, već je za mnoge ovdašnje privrednike ova godina pitanje života ili smrti. Procene kažu da je mnoge firme neće preživeti. Oni koji i dožive proleće 2010. moraće, zarad potrebnog novca, da progutaju mnogo krupnih kostiju: akcije će im, ako pokušaju da izađu na berzu, biti jeftine, krediti skupi, moraće da se odreknu profita, da ispune listu teških uslova zahtevnih investitora

Prema popisu stanovništva od pre sedam godina, u Srbiji živi oko 64.000 Piroćanaca, građana koje bije glas da preteruju u štedljivosti.

Krajem prošle godine, međutim, broj onih koji po navikama u raspolaganju kapitalom potpuno odgovaraju predstavi o stanovnicima tog južnosrpskog grada, znatno se uvećao. Škrinje su zaključali i brojni investitori, banke i sve one institucije koje imaju novca. Svaku srpsku kompaniju danas zanima kako da privoli domaće ili strane investitore da otvore svoje fondove.

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.

Komentari (21)

Unestite tekst komentara:

19. februar 2009. 11:25:02

| Mladen

Kako može država koja kontroliše štamparske prese da bude bez novaca?

Potrebno je pod hitno ukinuti kredite (lažni, fiktivni novac, tj. dug) i početi emitovati čist, svež, nekreditni novac (papirni i kovani) i plasirati ga budžetski korisnicima čime bi se otklonila deflacija, tj. besparicu u društvu bez bojazni od inflacije.

U postojećem sistemu koje koristi dugove (kredite) umesto novca, samo vlasnici banaka profitiraju, dok je društvo naumitno osuđeno na propast.
Toga smo svi danas svedoci, ali je neverovatno da gotovo niko ne vidi uzroik?!

20. februar 2009. 14:40:30

| Ime

E moj Mladene, nisu novcanice rodjendanske pozivnice pa da se tako olako stampaju... A uz to bi jos i deflaciju ostvario??:-P

21. februar 2009. 14:39:22

| Mladen

Znači prijatelju, po tebi krediti (dugovi ili fiktivni novac) mogu, a pravi novac ne?! Vrlo zanimljivo. Gde je u svemu tome korist za društvo? Znaš li kako se danas emituje "novac" i šta je tzv. kreditna multiplikacija? To je samo eufemizam za čistu pljačku. Najveći deo "novca" u opticaju su dugovi (fiktivni, nepostojeći novac ili kredit) koji banka stvara jednostavnim upisivanjem na vaš račun čime je ona stekla "imovinu", a vi kao klijent obavezu da to odradite. Papira i kovanica da to pokriju nema nigde u sistemu.

Kada na osnovu tog duga platiš neku robu bezgotovinski - čekom, sa računa na račun, putem kartica i sl. banka koja to dobije zavodi kod sebe kao "depozit". I to tako funkcioniše sve do momenta kada čitavo društvo postane prezaduženo i u hroničnoj besparici što neminovno mora pogoditi i finansijski sektor.

Vremenom klijenti banke postaju zabrinuti za svoje uloge i kada veći broj njih pokuša istovremeno da podigne svoj "novac" za banku to obično znači da može da "zatvori radnju", jer ona novac (papir i kovanice) nikada nije ni imala više od 5-10% max, a nekada ni toliko. Banke zapravo samo stvaraju i obrću dugove kreirane "ni iz čega" i teraju ljude da im to vraćaju uz kamatu. Odakle, pa naravno iz novih dugova (kredita). Za sve to imaju blagoslov Centralnih banaka koje povremeno samo priskaču u pomoć zajmeći im malo gotovine, da bi postalo suviše sumnjivo i očigledno da je čitav sistem gigantska prevara.

09. mart 2009. 09:26:34

| Mirko

Maldene, nacelno si u pravu, ali lek koji predlzes nije dobar. Zasto? U svakoj privredi se dio novca odliva u stednju. Stednja umanjuje kolicinu novca u opticaju a time i kolicinu tekuce platezno sposobne traznje. To je izvor deflacije. Vracanjem novca iz stednje u privredu putem zajmova eliminise pojavu deflacije. Medjutim, zajmovi se moraju vracati, pa se problem ponovno perpetuira. Deflacija stalno preti. Bolji efekti bi se postigli kada bi se novac iz stednje vracao u privredu putem direktnih investicija. Ali, ono sto s tim u vezi treba imati u vidu jeste cinjenica da banke placaju kamate na prikupljenu stednju, pa se kao konkurent investicijama javlja kamata na stednju. U takvoj situaciji bi vash nekreditni novac samo punio trezore banaka i dzepove stedisa. Sve banke u Srbiji su strane banke. Ako novac ne mogu plassirati u Srbiji, oni ce seliti svoj kapital, a time i stednju srpskih gradjana, u inostranstvo. Traznja za evrima na deviznom trzistu ce rasti, a ponuda opadati, sto ce kurs evra podici do nebesa. Tu pojavu moze spreciti drzava ako se zaduzi kod MMF i SB da bi povecala ponudu evra na deviznom trzistu. Na taj nacin kamatonosna stednja preti opstanku srpeske privrede. Jedini izlaz iz takve dzungle je da Centralna banka osnuje svoj sistem poslovnih banaka koje bi davale zajmove direktnim korisnicima s ciljem da kompenziraju novcanu stednju, a preko toga investirala u razvoj holding kompanija posebne vrste koje bi dalje investirale u privredu.

11. mart 2009. 09:42:33

| Mladen

@Mirko, štednja je deo postojeće novčane mase koja se samo "reciklira". Bez dodavanja novog novca u opticaj privreda bi uvek bila na istom nivou, ne bi bilo nikakvog pomaka. Zato svež novac mora da se dodaje u opticaj, ali kao poklon (interest-free money). Ako si svestan da gro novca danas emituju privatne banke u vidu duga (kredita), ali ne iz štednje nego prostim knjigovodstvenim upisom čime kreiraju do tad nepostojeći novac. To je danas najveća tajna koje nije svesno 99% ljudi. Ako to razumeš, razumećeš i zato novac treba da bude poklon ili javno dobro pod kontrolom i nadzorom države, što danas uopšte nije slučaj.

Da bi mi uvezli robu koju ne možemo sami proizvesti, moramo valjda pre toga nešto i izvesti i tako doći do deviza. Ali kako to postići ako svi zaduženi i u besparici jer im bankari "sišu krv" i jednostavno nemaju novca kojim bi ostvarili razmenu. Domaća proizvodnja je alfa i omega čitave reprodukcije, pa i uvoza. Alternativa je stalno zaduživanje u instranstvu (fiktivnim novcem), koji će otplaćivati naša deca i unuci grcajući u siromaštvu. Zašto da se zadužujemo u inostranstvu, kada država jednostavno može odštampati nedostajući novac i sama rešiti problem hronične deflacije i nelikvidnosti. Posle kad razvijemo proizvodnju, biće više para i za uvoz da je tako nazovem "luksuzne" robe.

U Srbiji trenutno 35% novčane mase čini gotovina (papir i kovanice), sve ostalo je fiktivni novac koji postoji samo na "ekranu monitora". Dakle nisu štamparske prese te koje uzrokuju inflaciju, nego kamate na kredite pošto su za njihov iznos ukupni dugovi uvek veći od postojeće količine novca u opticaju, a proizvođači i trgovci uzaludno dižu cene pokušavajući da izvuku novac kojeg nema u sistemu. Proizvodnja roba i usluga (tu spada i najobičniji fizički rad) i sa druge strane novac su dve strane iste medalje i zato novac treba dozirano dodavati u opticaj kao poklon od strane države. Nema dugova, nema inflacije, privreda radi punim kapacitetom uz brz rast standarda. Tako je bilo u SAD za vreme Bendžamina Frenklina i kasnije Linkolna, potom u Nemačkoj 30-tih godina prošlog veka, a danas je najbolji primer Kina.

13. mart 2009. 09:33:28

| Mirko

@Mladene. Ja bih se mogao sloziti sa Vasim misljenjem da je "štednja deo postojeće novčane mase koja se samo reciklira", kada se ne bi radilo o kamatonosnoj stednji. Ovako, duznik uvijek vraca vise novca nego sto ga je uzajmijo, pa to stvara osnovu za formiranje rentijerskog kapitala koji trci za kamatama. U tim uslovima tvoj predlog da se "nekreditni novac (papirni i kovani)plasira budžetskim korisnicima", bi sigurno vrlo brzo zavrsio u trezorima rentijera. Medjutim, ne vidim objektivne teskoce da centralna banka emitovani novac direktno pozajmljuje potrosacima i investitorima u ukupnom iznosu koji je jednak kolicini novca povucenog u stednju, a ukoliko to nije dovoljno da se kompenzira stednja, onda dolaze u obzir i direktne investicije. U tom slucaju bi rentijerski kapital bio iskljucen iz igre. Eliminisanjem tog kapitala eliminise se i kamatonosna stednja. Kada se radi o prosirenoj reprodukciji, zaista je neophodno povecavati kolicinu novca u opticaju, ali se postavlja pitanje da li je to korisnije uciniti posredstvom budzetske potrosnje,(cime se povecava samo traznja, ali ne i ponuda) ili posredstvom trgovine koja kupovinom robe od industrije istovremeno kreira dodatnu robnu ponudu i dodatnu platezno sposobnu traznju. Ja mislim da je ovo drugo rjesenje bolje. U protivnom, kontinuirani priliv novca iz stamparije u budzetsku potrosnju ce neminovno izazvati inflaciju. Inace, saglasan sam u potpunosti sa Vasom osnovnom tezom. Danasnje banke zaista sisu krv privredi, u to nema sumnje, pa se moraju naci neka druga rjesenja.

13. mart 2009. 18:25:01

| Mladen

Naravno da je štednja kamatonosna (osim ako nije prosto čuvanje novca u sefu ili slamaricama). Međutim, najveći deo (nekreditnog) novca ne bi završio u rukama "rentijera" već proizvođača jer su tu profiti daleko veći. A druga stvar, da bi se kamata na njihove zajmove plaćala, potrebnan je stvoriti novu vrednost, tj. potreban je rast bruto domaćeg proizvoda kao izvora i osnove za puštanje dodatnog novca.

U danasnjem privatizovanom monetarnom sistemu banke same stvaraju svoj novac putem kreditne multiplikacije (fractional reserve bankig) i tu leži problem i velika prevara, zato što bi emitovanje novog novca moralo biti u isključivoj nadležnosti države, što danas nikako nije slučaj. Takav kreditni (bankarski) novac je privremenog karaktera, jer nakon otplate duga bukvalno ispari iz sistema. Ostaje samo kamata bankarima kojom ne samo isisavaju postojeće društveno bogatstvo, nego sprečavaju nastanak i razvoj novog bogatstva, tako što čine ponudu novca oskudnom uzrokujući recesije i krize, što je veliki apsurd.

Mi danas imamo veliku nestašicu dinara u opticaju, tj. ponuda robe i usluga daleko prevazilazi platežno sposobnu tražnju. Upravo iz tog razloga ne bi došlo do inflacije, ako bi novac dali budžetskim korisnicima, naravno dozirano i ne svima. Ostali bi se i dalje finansirali putem fiskalnih prihoda. Budžetskim korisnicima država ionako duguje i plaća svoje obaveze iz poreza. Druga stvar, taj novac se ne bi dodavao tek tako, nego na osnovu prethodnog rasta BDP, recimo mesečno ili kvartalno. Sav novac bi imao pokriće u robi i uslugama za čiju razmenu i služi. Nema inflacije, nema dugova, nema nezaposlenih, a privreda radi punim kapacitetom uz brz rast standarda. Javni radovi su isto izvranredan način za puštanje novog, svežeg novca u opticaj. Postoji varijanta da deo novca država zajmi firmama, ali onda da budu oslobođene poreza upravo za isnos kamate. Sve su to fer i društveno korisna rešenja. Ovo današnje stanje je neodrživo, ne samo u sociološko-moralnom smislu, nego i matematički. Privreda koja se bazira na eksponencijalnom rastu dugova nije moguća na dugi rok, jer se postojeće kamate i dugovi pokrivaju novim zaduživanjem, što je velika nepravda i put u propast. Samo vlasnici banaka profitiraju kupujući po svetu realnu imovinu.

Sa nekreditnim novcem (tzv. interest-free money) privreda i društvo dvostruko profitiraju. Nema više kamata na svež novac koje su zapravo i uzrokovale inflatornu spiralu, a sa druge strane porezi bi bili daleko manji upravo za iznos dodatnog nekreditnog novca kojim bi se finansirao i rasteretio budžet. Kapitalizam bi se u tom pravcu i razvijao, da se u čitavu priču nisu umešali bankari-oligarsi uzurpacijom državnih prerogativa da emituje sopstveni novac.

14. mart 2009. 02:29:07

| Mirko

Ne vrijedi se dalje sporiti. Slazemo se oko opste slike stanja. Slazemo se da bi emisija nekreditnog novca mogla znatno olaksati danasnje stanje privrede. Ne slazem se oko nacina kako to da se izvede. Vjerovatno bi se mogli sloziti da bi zakonom trebalo zabraniti bankama da svoju kreditnu ekspanziju zasnivaju na multiplikaciji depozita, jer za time vise ne bi bilo potrebe. Mozda bi se mogli sloziti da bi paralelno sa tom mjerom trebalo zakonom staviti van snage sve zlatne ili devizne klauzule iz svih ugovora, ukljucivo i ugovora o zajmu. Medjutim vjerovatno se necemo sloziti oko jednog kljucnog pitanja: kakve ce to stvarne posljedice imati na privredu Srbije? Ja smatram da sve dok postoji kamatonosna stednja, mora postojati i bankarski kapital, moraju postojati i duznici koji pozajmljuju novac uz kamatu, mora postojati akumulacija kamata u dodatni novcani kapital, mora postojati profit kao mjera poslovnog uspjeha firmi cija stopa mora biti veca od kamatane stope, i t.d.t.j. mora postojati kapitalizam, a kapitalizam je upravo ono sto danas imamo.

14. mart 2009. 14:37:48

| stojan nenadovic

Ja sam pre trideset godina počeo da razvijam teoriju o nekreditnom novcu. Tada je postojala u SFRJ teorija o nekreditnom novcu prof.dr. Milutina Ćirovića, koji je predlagao da se nekreditni novac plasira u povećanje proizvodnje. Doktor ekonomskih nauka Srećko Ugrin je napisao knjigu o nekreditnom novcu i poslao na trideset najvažnijih adresa u svetu, ali se knjiga izgubila u putu. Pošta mu je platila štetu zbog izgubljene knjige, ali knjiga je nestala. Patentni ured u SAD nije smeo da patentira pronalazak o nekreditnom novcu. Kada se pojavio Google, on je postavio moju teoriju na čelo liste sajtova o nekreditnom novcu ili noncredit money, non credit money odnosno non-credit money. Proverite.

14. mart 2009. 14:37:48

| Mladen

@Mirko kaže: "Vjerovatno bi se mogli sloziti da bi zakonom trebalo zabraniti bankama da svoju kreditnu ekspanziju zasnivaju na multiplikaciji depozita, jer za time vise ne bi bilo potrebe".

Ovo je ključna stvar u čitavoj priči! Privatne banke svakodnevno "štampaju" svež elektronski novac koji ne potiče iz štednje i to nikom ne smeta, što je blago rečeno zapanjujuće. Ako kreiranje novca treba da bude u rukama privatnika, hajmo onda svi da otvorimo banke, stvaramo novac "iz vazduha" i živimo ko lordovi. Zar ne vidite koliki je to apsurd i nepravda? Zašto privatnik da ucenjuje i zelenaši čitavo društvo, ako ono može (i treba) samo da reguliše ponudu sopstvenog novca putem državnog aparata.

Reći da država nema dovoljno novca (dinara) je isto kao kad biste rekli da ne možemo graditi put jer nemamo metar. Ili kao kad bi neka aviokompanija rekla, dragi putnici ne možemo da vas prevezemo, jer nam je nestalo karata :shock:
Ljudi proizvode dobra i vrše razne usluge, a novac je taj koji prati i olakšava čitav proces.

On je dakle samo merilo vrednosti, a ne vrednost sam po sebi. Zato mora biti besplatan i što više apstraktan (papir je odličan, elelektronski je još bolji), ali ne sme biti dug ili još gore u rukama privatnika kao što je sada slučaj u većini zemalja. Poslovne banke mogu davati kredite, ali samo do visine prikupljene štednje. Sve drugo je čista prevara i uzurpacija državnih ovlašćenja.